Osnovna skola "Pavle Savic" dominira na jednom od mirijevskih brezuljaka u ulici Koste
Nadja br.25 u Beogradu. Izgradjena je 1994. godine i vazila je za prostorno najvecu skolsku zgradu gradjenu po standardima moderne skole. Poseduje 32 prostrane ucionice i holove, fiskilturnu salu, visenamensku salu, biblioteku sa
medijatekom, modernu kuhinju sa prostranom trpezarijom, specijalizovan kabinet za informatiku opremljen kompjuterima, prostore za nastavnicke pripreme vezane sa ucionicama, povoljne higijenske i sanitarne uslove, sportske terene i
prostrano dvoriste. Djacki kolektiv je formiran od ucenika osnovnih skola "Vukica Mitrovic" i "Despot Stefan Lazarevic" koji su teritorijalno pripadali ovoj skoli. Skolske 1994/1995. godine
skola je imala 1700 ucenika i 60 odeljenja.
Nastavnicki kolektiv je vecinom, takodje, formiran od nastavnika i profesora pomenutih skola. Na pocetku svoga rada skola je imala 120 zaposlenih
radnika, od kojih preko 80 nastavnog osoblja.
Ime Pavla Savica skola je ponela na osnovu odluke Ministarstva prosvete u Vladi Republike Srbije i uz saglasnost porodice Savic.
Opredeljenje da se novoj skoli dodeli ime Pavla Savica potkrepljeno je cinjenicama da je rec o naucniku visokog ranga u oblasti fizike i nuklearne fizike, da su njegova dostignuca poznata i priznata u svetu
nauke, da je bio okrenut kosmosu i zvezdama kao i svi Zvezdarci i, naravno, da je njegovo delo pokretac daljih naucnih istrazivanja i dostgnuca a skola je mesto u kojoj se energija mladosti i radoznalost okrecu znanju, saznavanju i
stvaranju. Postojanje, trajanje i isijavanje naucnog duha u krilu nove skole najavio je kao uverenje i akademik 
Dusan Kanazir kada je u decembru 1994. godine posetio skolu prilikom svecanosti postavljanja spomen biste Pavla Savica. Osim tako visoke pocasti u ime Srpske akademije nauka, skola i nasi
ucenici dobili su blagoslov patrijarha Pavla na Svetosavsk
oj akademiji 1996. godine.
U prethodnih sedam godina svoga rada zivot skole je imao svoju uzlaznu putanju kada je rec o rezultatima u radu sa ucenicima, uspeh ucenika u ucenju i na takmicenjima, kvalitet obrazovno-vaspitnog procesa, ostvarivanje
ukupnih zadataka skole. Medjutim, realni uslovi za rad su bili daleko ispod potreba i sve dobre rezultate ostvarivali smo uz mnogo napora i velike teskoce. Skola jeste kao objekat zadovoljavala standarde, ali nije bila
opremljena neophodnim nastavnim sredstvima i ucilima. Sve cime skola danas raspolaze, a to nije mnogo, obezbedjeno je sopstvenim naporom, uz vrlo skromnu pomoc nadleznih organa i organizacija. Da ona zaista
postane moderno opremljena skola potrebno je mnogo materijalnog ulaganja koje skola ne moze sama da obezbedi.
Dugogodisnje zaostajanje standarda zaposlenih u obrazivanju cini
drugu tamnu stranu koja je negativno uticala na rad, motivaciju i ukupan drustveni status obrazovanja i zaposlenih u obrazovanju. Nagomilavano
nezadovoljstvo dovodilo je do povremenih strajkova koji su bitno narusavali i odnos ucenika prema ucenju i skoli, a na drugoj strani i do promena u strukturi zaposlenih jer su prosvetu napustali oni koji su mogli sebi da obezbede
sigurniju ekonomsku situaciju. Skola se sve cesce srece sa nedostakom odredjenih kadrova (profesori srpskog i stranih jezika, matematike, fizike, tehnickog obrazovanja…).
U ocekivanju reforme obrazovanja, bitan preduslov za njenu uspesnost je promena statusa zaposlenih u skoli.
I pored brojnih teskoca i problema, skola je u svom dosadasnjem radu ostvarila veoma dobre rezultate u
realizaciji zadataka iz nastavnog plana i programa, raznovrsnim vannastavnim aktivnostima, kao i sadrzajima programa kulturnog, zdravstvenog i socijalnog karaktera.
Mereno uspehom ucenika rezultati su izuzetni: skolsku godinu sa uspehom zavrsi nesto preko 99% ucenika, odlican
i vrlo dobar uspeh ima u proseku 80% ucenicke populacije, a srednja ocena je konstantno vrlo dobra, iznad 4.
